Taman sam pomislila da je reč siledžija postala arhaizam, prošlo svršeno vreme, nešto što više ne postoji, pomislila sam da smo kročili na viši stepen civilizovanosti, humanosti i načina komunikovanja među ljudima, ali ne! To se NIJE desilo. Još uvek smo na nivou doba toljaga, kamenja, baklji i... kurčenja.

Zadnji siledžija na kojeg sam nabasala je bio tip iz mog razreda u osnovnoj, koji je voleo da *ebe u zdrav mozak sve koji su niži za dve glave od njega, po mogućnosti „nežnijeg pola“, iz razloga što mu je „miki“ bio toliko malen da se ne vidi od „šume“. Njegovo *ebuckanje u zdrav mozak je završilo tako što sam ja u jednom momentu „pukla“, tj. Smračilo mi se, jer je moj prag tolerancije bio dosego vrhunac, pa sam zgrabila onu malenu klupicu (ko one iz američkih škola, u koje samo jedna osoba može da sedne) i fijuknula (fijuknuti= od reči fijuuu... drš!) ravno u njega. To je bilo 2001. godine.

Sada, u 2007. godini, desi mi se da ponovo nabasam i to na NIZ idiota iz telekoma. Budući da u ovoj vukojebini u kojoj ja živim samo jedna firma nudi uslugu adsl-a i to je ovaj debilni nacistišen-telekom, onda se usuđuju da mi zabranjuju pristup kako im prdne. I baš pre deset dana mi to i urade. I zovem ja nacistišen-telekom, a unapred znam o čemu se radi, i ponovo odslušam onu nervoznu sekretaricu i ponovo me puste da čekam puna dva minuta dok me ne spoje, i opet odslušam muziku iz Štrumfova u ta dva minuta i ponovo dobijem nekog nadrkanog debila koji mi objašnjava kako je njegov šef preškrt da bi nabavio dobre filtere protiv virusa i ostalog smeća koje se nalazi na internetu i kako meni, koju su napali virusi, oni ukidaju internet na sedam dana.

Ja upitah Debila Nadrkanog: „Dobro, je li vama malo suludo, da ne kažemo PROTIVZAKONITO, da vi meni ukidate net za koji ja vama dajem pare?“

Odgovara Debil Nadrkani: „Vi šaljete okolo viruse.“

Ja upitah ponovo: „Je li stoji negde u ustavu da to ne smem da radim?“

Progovara Debil Nadrkani: „Mi možemo vama da zabranimo pristup.“

Ja popizdeh: „Ne, ne možete. To ne stoji u ugovoru. To je protivzakonito.“

Ponovo progovara Debil Nadrkani: „To ti reci mom šefu.“

Meni se stovrio plamen na glavi od besa i ja zagraktah: „To što ste vi preškrti da biste nabavili filtere, to nije moj...“ „PI-PI-PI-PI“ (zvuk prekida veze).

Da ova pripizdina poseduje sudstvo koje nije korumpirano i koje funkcioniše, sad bi ih tužila i pokupila milijune. Međutim, u ovoj pripizdini, od svih organizacija funkcioniše samo crkva, tako da mogu jedino da molim Boga da mi ne ukinu net ponovo.