Jeste li ikada primetili da je nešto čudno kod ljudi koji su se zaljubili? Jeste li primetili radikalnu promenu kod nekoga ko se zaljubio? Da, čudno je to. Nekidan baš prolazim gradom i ugledam glavnog drkadžiju na opštini kako ide u mom smeru. „Daj, bolje da skrenem u prvi sokak“ pomislih, a onda primetim da mi se on smeška i da mi maše. I to se nije smeškao u fazonu „Sad ću da ti kažem nešto bezobrazno“ već je to bio nekakav vedar osmeh, k'o da je spoznao Hrista.

„Ćao, kako si?“ reče on meni, a ja ga posmotrim ko da mu treća ruka raste iz uva.

„Ej?“ upitno ću ja.„Kako je na faksu?“ ponovo će on, a ja zatreptam okicama i dobro posmotrim njegove ruke.

„Ne, nema kamen, ciglu niti išta slično“ promislim.„Super.“ kažem konačno, a ovaj će veselo: „Baš lepo. Kako ti je bata?“

„Okej. Što?“

„Pa je li mu sve u redu u školi i to?“

„Jeste.“„E, baš lepo. Baš mi je drago što smo se sreli, nisam te davno video.“

„Da... Ovaj... Ćao!“ pozdravim ga i otiđem sva u šoku. Da, vasitinu se nismo davno videli. Videli smo se prošle godine na upisia kad mi je uputio rečenicu: „Čekaj, ti sviraš TO?! Ja sam to svirao u šestom osnovne! Ali dobro... Nemaju svi talent.“ na šta sam ja popizdela i pretila mu da ću da ga udarim sa notama.

Kasnije sam saznala da se zaljubio. Kad bolje razmislim, slična stvar se i meni desila kad sam se zaljubila u svog dečka. Sećam se da mi je keva bila u šoku jer sam je jedan dan pozdravila sa: „Dobro jutro, kevo. Hoćeš kafe?“ na šta je ova reagovala poprilično sumnjičavo: „Šta si stavila unutra?!“ a onda sam rekla još nešto, ne sećam se tačno šta, verovatno nešto kao: „Lep je dan danas“ pa se keva ustala i donela mi termometar.

Moja drugarica je popuno poglupavila kad se zaljubila. Nekoć je bila inteligentna, brza na jeziku, a sad... Pozdravim je, a ona nakon punih pet do šest sekundi shvati šta sam rekla. Tu i tamo se nazire i dalje ta inteligentna strana kod nje, ali u osamdeset odsto vremena je na nekom svom „oblačiću“.

Da, lepo je biti zaljubljen. Vaistinu jeste. Svet ti se neko vreme čini lepšim i vedrijim, a onda shvatiš da zapravo nije tako, ali i dalje zadržiš dozu pozitivizma u sebi.