Dok sam provodila svoje dragoceno vreme u Splitu i slušala radio „Dalmaciju“ i slične frekvencije, nisam mogla a da ne primetim učestalost pesme „Ljubi svoju zemlju“ od tzv. „Thompsona“. Otišla sam na google.com, ukucala njegovo ime i prezime u nadi da pronađem njegovu biografiju i da shvatim kako je to niže estradno biće uspelo da napravi karijeru. Tražila sam ni manje ni više nego sat vremena i nisam pronašla- NIŠTA. 

Zašto je to tako? Zato što je taj „muzički marginalac“ sve do 1991. godine čuvao koze u podnožju Dinare u svom rodnom selu Čavoglave. Imala sam priliku da odem tamo, usred Nedođije i da popijem kafu u dvospratnom kafiću i da se pritom zapitam čemu dvospratni kafić služi u selu s tri babe i dve i po koze. Ali, vratimo se na temu. Dakle, taj vrli težak iz Čavoglava je 1991. nabavio u svoh druga Hercegovca po jeftinoj ceni vojničku uniformu, usput dobio polu-ispravni kalaš gratis i krenuo da zabavlja pripadnike HV-a. Rat u Hrvatskoj je završio 1995. kad je oterano ono malo Srba što je ostalo i više niko nije čuo za našeg težaka. Pretpostavlja se da je otišao nazad u svoje Čavoglave, kupio u istog Hercegovca pojačalo i tamburu i krenuo s minimalnim znanjem iz istorije da piše pesme. 

U međuvremenu je osvojio srce Danijele Martinović i pokušao preko njene grbače da se probije na estradu. Sve besniji što mu to ne uspeva je počeo da bije našu Danči i kad je jadnici konačno „prekipelo“, vratio se nazad sa svojim koferom u Čavoglave. Dakle, Marko Perković Thompson je krenuo iz Čavoglava kao niko i ništa, a zatim je došao u Čavoglave kao slavni niko i ništa. 

2001. godine se vratio u „punom sjaju“ skupa s još nekoliko ratnih profitera, među kojima su njegova „dva kuma“: Mate Bulić i Miroslav Škoro koji je ceo rat proveo u Nemačkoj i tako spasao svoje dupe. Iste te 2001. godine je Thompsonovom povratku pomogao gospodin Kerum, takođe ratni profiter i vlasnik lanca prodavnica „Kerum“. Uz pomoć Kerumove akcije „potroši u mojoj prodavnici 400 kuna i dobij kartu za Thompsonov koncert“ je naš Markan popunio stadion na poljudu i stekao niz „crnih“ obožavaoca. 

Nešto kasnije je krenuo na svoju turneju i konačno dobio priliku da vidi nešto što nije dalmatinska Zagora i da zaradi nešto para. Nabavio je personu sličnu sebi da mu piše melodije i povremeno tekst. Čujte, nije lako uz toliko posla da se traže udžbenici iz istorije i pišu tekstovi iste tematike! 

Ako poslušate neke njegove pesme, pogotovo novije, primetićete da se u njima nalaze elementi srpskog folklora, čega on nije ni svestan, i motive ukradene iz raznoraznih popularnih dela, kao npr. „Kolo“ iz opere „Ero s onoga svijeta“ od Jakova Gotovca, „Jovano, Jovanke“, narodne iz Makedonije, zatim „Super Truper“ od Abbe i.t.d. 

Danas Marko Perković Thompson živi i deluje na teritoriji Republike Hrvatske, a za sobom je ostavio obiman diletantski opus sa interesantnim pesmicama poput „Pukni puško“ (ustaška himna), „Vjetar sa Dinare“, „Jasenovac i Gradiška Stara“.